Kako organizaciona struktura utiče na agilnost

Gerard Fairtlough, dugogodišnji rukovodilac u Royal Dutch Shell-u i Celltech-u, je svojevremeno napisao da postoje tri načina da se završava posa’ (get things done) u organizaciji: hijerarhija, heterarhija i odgovorna autonomija (zamalo anarhija). U pitanju su tri vida distribucije moći odlučivanja kroz organizaciju.

Hijerarhija je sistem distribucije moći u centralizovanim, heterarhija u decentralizovanim, a odgovorna autonomija u distribuiranim sistemima.

U zavisnosti od načina na koji je moć odlučivanja alocirana kroz organizaciju, mijenja se i brzina donošenja odluka. Brzina, odnosno vrijeme, je ključni faktor kod agilnosti. Što brže donosimo odluke i reagujemo na okolinu, to smo agilniji. Agilnost je jako lijepo predstavljena kroz OODA (Observe, Orient, Decide, Act) petlju, američkog pilota Džona Bojda. Što više iteracija petlje odradite u jedinici vremena, to ste aginiji kao organizacija.

Hijerarhija je, najčešće, najsporija struktura sa stanovišta protoka informacija. Kako je sva moć odlučivanja koncentrisana na vrhu, da bi se došlo do odluke, informacije moraju prvo da se popnu do vrha a zatim odluka da siđe dolje. Što je hijerarhija dublja, to je proces prenosa informacija sporiji i podložniji greškama. Dakle, odnos signala i buke je obrnuto proporcionalan putu koji signal treba da pređe i broju ušiju i usta uključenih u prenos.

Hijerarhija je optimizovana za komanduj i kontroliši (command and control) način upravljanja i kratkoročnu efikasnost. Ona podstiče uniformnost u radu i razmišljanju, ili kako se to u vojsci nazivalo jednobraznost. Ako je neko služio vojsku sjetiće se čuvene komande iz perioda osnovne vojničke obuke: “Ostav zbog nejednobraznosti”.

Iako su nedostaci hijerarhijskih struktura poznati već decenijama, one su i dalje dominantne kada su poslovne organizacije u pitanju. Hegemonija hijerarhije je prilično otporna na razne praktične i teorijske dokaze da to vjerovatno nije najbolja struktura za današnje poslovno okruženje.