Inovativno razmišljanje - plešući policajac - Jovan Bulj

Školski kros bio je jedan od značajnijih momenata za formiranje hijerarhije među dječacima. Neprikosnoveni kriterijumi uvijek su bili ko je najjači i ko najbolje igra fudbal ali je i pobjednik krosa dobijao svojih par dana slave. Mi ostali mogli smo da ignorišemo rezultate ili da lažemo da smo ušli u prvih 10. Jednom sam i ja imao svojih par minuta slave na krosu. Nisam bio pobjednik, tačnije nisam uopšte ni trčao toga dana. Na predlog nastavnika tehničkog, odabran sam da budem školski saobraćajac na krosu. Dužnost mi je bila da prilikom odlaska i povratka đaka, kada treba preći ulicu, zaustavim saobraćaj. Dobio sam plavu uniformu, bijeli opasač i palicu sa znakom STOP. Genetska sklonost ka uniformama (otac mi je bio oficir JNA) pojačala je značaj tog momenta. Od tog dana ostala mi je lijepa uspomena i zaključak da ne želim da budem saobraćajac kad porastem. Posao kontrolisanja saobraćaja i tradicionalna nervoza podgoričkih (tada titogradskih) vozača nisu ostavili pretjerano dobar utisak. Posao nam je nekad samo posao, način da zaradimo novac koji ćemo trošiti u slobodno vrijeme. Nekad, ako imamo sreće, želje i sposobnosti, posao može da preraste u poziv, pozitivni dio našeg identiteta. Jovan Bulj pretvorio je posao saobraćajca u umjetnost. 70-tih godina prošlog vijeka, beogradska policija je odlučila da redizajnira uniforme za saobraćajce kako bi bili vidljiviji na ulicama. Kada je Jovan vidio kako uniforma izgleda, tražio je da ga premjeste iz sektora bezbjednosti u saobraćajnu policiju. Isprva su ga odbijali zbog nedovoljne visine, ali je na kraju uspio da ih ubijedi. Dobio je svoje mjesto na Terazijama. Tehnički repertoar za regulisanje saobraćaja na raskrsnicama prilično je siromašan, par poteza rukama i pištaljka. Ipak, Jovan je imao specifičan graciozan stil, nalik plesu. Postao je atrakcija, Ljudi su dolazili da vide neobičnog saobraćajca, i beograđani i turisti. Kažu da je učestvovao i na par događaja upriličenih za druga Tita. Učestvovao je i na međunarodnim takmičenjima saobraćajaca i jednom osvojio treće mjesto. Slava mu je donijela gostovanja po Evropi, u Moskvi, Parizu, Londonu. Kontrolisao je saobraćaj na čuvenom Oxfrod Street-u, a navodno se sreo i sa britanskom kraljicom. Posao nam oduzima veliki dio vremena. Na nama je da odlučimo da li ćemo samo mijenjati vrijeme za novac ili ćemo bar pokušati da nađemo smisao i zadovoljstvo u tom segmentu života. Ako čekamo da neko to uradi za nas, dočekaćemo penziju nezadovoljni, mrzeći jutro svakog radnog dana. Druga opcija je da se pokrenemo, promijenimo stvari na bolje, da damo svoj doprinos. Šta ste odlučili?